Planinski venci Golija, Čemerno, Mučanj i Javor, sa dva rečna sliva, Moravica i Studenica, predstavljaju prirodno stanište za malinu, kupinu, borovnicu i ribizlu. Ovo voće se tradicionalno ubiralo na divljim i strmim padinama planina. Nekada su se plodovi bobičastog voća brali isključivo kao divlji, a kada se uočilo da je njihova potražnja, zbog hranljivih i lekovitih svojstava, veća nego što priroda bez ljudskog uticaja može da pruži - krenulo se u podizanje pitomih zasada.
Ivanjica je lider u proizvodnji malina u Srbiji. U ovim krajevima proizvodi se najkvalitetnija malina na svetu zahvaljujući klimatskim faktorima, tradicionalnom poznavanju gajenja ovih kultura, kao i vrlo ozbiljnim proučavanjima i praćenju od strane srpskih instituta za voćarsto.
U ivanjičkom kraju je pod zasadom malina preko 1500 hektara i ona se gaji na planinskim strminama visine od 800 - 1300 m.
To ima veliki uticaj na kvalitet maline jer voda, koja se cedi sa planinskih vrhova u toku vegetacije, napaja korenov sistem biljke najčistijom prirodnom vlagom. Zbog nagiba terena nema prekomernog zadržavanja vlage što uz povetarac, koji vrši prirodno provetravanje biljke, dovodi do toga da na zasadima nema gljivičnih oboljenja.
Obučena radna snaga je takođe važan deo procesa dobijanja malina najboljeg kvaliteta, ukusa i izgleda, koje se sve više koriste kao lek ili preventiva za mnoge bolesti.
Priroda je u Ivanjičkoj opštini omogućila najbolje uslove za uzgoj najkvalitetnije maline na svetu: - visina od 800-1300 metara - nagib terena 7-10% - provetravanje zahvaljujući blagim vetrovima koji duvaju tokom čitave vegetacije - navodnjavanje iz prirodnih izvora - ph-vrednost zemljišta - osunčanost zasada