SRB

Prof. dr Miodrag Jankovič, dipl. ing. Aleksandra Joksimović

Malina i njene nutritivne vrednosti

Srbija godišnje proizvede oko 80.000 t maline, od toga izveze oko 80% u smrznutom stanju, 10-15 se preradi u džem, sok i slične proizvode, tako da se na našem tržištu potroši samo oko 10%. U svetu ima mnogo većih proizvođača maline ( SAD, Rusija itd.), ali oni malinu potroše pa im ostaje malo za izvoz. Tako se mala Srbija pojavila kao najveći izvoznik maline u svetu i to je mesto zadržala do danas.

Zašto se naša malina tako lepo plasirala na svetskom tržištu?

Kažu da u Evropi čak postoji brend “Srpska malina”. Zato što je kvalitetna, ima izraženu aromu, dobar odnos kiselina i šećera i relativno visok sadržaj suve materije. Međutim, mi nismo svesni činjenice da se malina u razvijenim zemljama sve manje koristi kao svako dugo „voće“, a sve više kao lek - protiv slobodnih radikala, protiv oboljenja srca, krvnih sudova i kancera.

Slobodni radikali su visoko energetski oksidansi, to jest atomi ili molekuli koji nešto oksidišu (otimaju elektrone). Antioksidansi su sa druge strane elementi ili jedinjenja koji onemogućavaju delovanje radikala/oksidanasa kada su u višku. Slobodnih radikala ima prirodno u ljudskom organizmu i oni sami po sebi nisu štetni pa ih ne treba potpuno neutralisati. Ćelija prirodno stvara slobodne radikale jer oni učestvuju u fiziološkim procesima, leukociti stvaraju i oslobađaju slobodne radikale u vanćelijski prostor u slučaju pojave bakterija i virusa koji izazivaju zarazne bolesti. Nastajanje slobodnih radikala u višku u organizmu se vezuje za različite uzročnike, koji se obično dele na egzogene i endogene. Endogena proizvodnja slobodnih radikala se dešava u mitohondrijama kao posledica uobičajenog metabolizma, dok se egzogena vezuje za: UV zračenje, duvanski dim ili procese sagorevanja na visokim temperaturama, etanol (vino, rakija, pivo), lošu ishranu (velike količine biljnih ulja, suvomesnate proizvode, prženu hranu itd.), pesticide, lekove, rendgensko ili radioaktivno jonizujuće zračenje, stres, iznenadnu hiperaktivnost tela, gladovanje. U takvim slučajevima proizvodnja slobodnih radikala nadmašuje količinu radikala potrebnih za normalne fiziološke procese. Umesto farmaceutskih preparata, za lečenje bolesti sve više se preporučuje primena nutritivnih preparata «Nutraceuticals », onih koji su poreklom iz hrane. Upravo je malina ta koja sadrži: elaginsku kiselinu (ellagic acid), kvercitin, antocijane, salicilnu kiselinu, katehine, vitamin C i fito-estrogen. Sve ovo utiče da malina ima veliki kapacitet neutralizacije slobodnih radikala kiseonika, ili kako se to u stranoj literaturi kaže, visok ORAC (engl. Oxigen Radical Absorbance Capacity). Ovo pomaže borbi protiv kancera, snižavanju koncentaciji holesterola u krvi, smanjuje rizik od oboljenja srca i konačno usporava starenje.

Salicilna kiselina koja se nalazi u malinama ima zaštitno dejsvo za oboljenja srca kao i aspirin. Aspirin je široko poznat lek koga čini acetat salicilne kiseline. Preporučuju se male dnevne doze aspirina u cilju sprečavanja arteroskleroze. 100 grama crvene maline sadrži oko 5 miligrama salicilne kiseline.

Kvercetin deluje antikancerogeno i kao antioksidant. Kvercetin utiče na smanjenje oslobađanja histamina i ima efekat antialergena. Kod crvene maline, u 100 grama se nalazi 12 miligrama, a kog Evergreen kupine do 3,5 miligrama.

Vitamin C je antioksidant i "neutralizator" slobodnih radikala. U 100 grama crvene maline nalazi se oko 30 do 50 miligrama vitamina C.

Katehini su jedinjenja koja pomažu antioksidantni sistem. Deluju kao prevencija kancera. U 100 grama crvene maline nalazi se oko 0,8 migrama, a kog Evergreen kupine oko 1,4 miligrama.

Biljna vlakna pomažu kod održavanja gastrointestinalnog trakta i time sprečavaju pojavu nekih tipova kancera. Pomažu i kod smanjenja sadržaja holesterola u krvi i rizika od srčanih oboljenja.

Elaginska kiselina spada u fenolna jedinjenja koja su poznata kao blokatori reakcija koje dovode do razvoja kancera. Ovo je dokazano u mnogim ispitivanjima koja su rađena u svetu ali i kod nas na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu. Zorica Juranić i saradnici su našli da elaginske kiseline najviše ima kod sorte Vilamet. U semenu maline ima 0,48 miligrama, a u mesu ploda 0,09 miligrama u 100 g maline. Kod nove sorte maline, Tulamen, u semenu ima 0,3 miligrama dok u mesu ploda ima 0,14 miligrama eleginske kiseline računato na 100 g ploda. Elaginska kiselina se prodaje u apotekama u kapsulama od 500 mg, kapsula sadrži 0,2 miligrama elaginske kiseline, a preporučena dnevna doza je 8 kapsula.</>

Antocijani su bojene materije koje daju karakterističnu boju malini. Antioksidantne karakteristike maline zavise od sadržaja antocijana. Novija istraživanja su pokazala da antocijani mogu kontrolisati dijabetes, poboljšati cirkulaciju, sprečiti pojavu kancera i usporiti starenje, gubitak memorije i pojavu problema sa kretanjem.

ORAC vrednost Rekli smo da je ORAC kapacitet neutralizacije slobodnih radikala kiseonika i predstavlja meru antioksidativne aktivnosti. Antioksidanti sprečavaju oksidacije koje imaju za posledicu oštećenje naših tkiva. Konzumiranje voća sa visokim ORAC vrednostima može usporiti starenje kako organizma tako i mozga. Antioksidanti pokazuju najbolji efekat u kombinaciji sa drugim jedinjenjima koja smo naveli. Zbog toga se smatra da su izvori “Nutraceutical”-sa mnogo efikasniji antioksidanti od onih koje uzimamo kao veštačke farmaceutske preparate. Sada je mnogo jasnije zašto se naša malina toliko traži i troši u zemljama koje imaju viši nivo edukacije potrošača i teže da farmaceutske preparate zamene prirodnim izvorima Nutricientima.

OTKRIJTE JOŠ

NOVOSTI IZ ALL BERRIES-a